СРПСКА ПРАВНА МИСАО

Часопис за правну теорију и праксу

Упутство за ауторе и правила цитирања

Written By: Vukan Dubocanin

                                     

           Рад мора бити написан ћирилицом,  фонтом Times New Roman, величине 12,  а  фусноте, као и ознаке за фус-ноте, које се налазе у тексту величине  10.

Рукописи не могу  бути  дужи од једног табака. Један табак износи 16 страна од 28 редова сa 66 словних знакова у реду, односно 28.800 знакова.

-Извори (литература) наводе се на крају рада, ћирилицом, осим страних наслова, тако што наводимо презиме аутора (зарез) име (тачка) наслов рада (тачка) мјесто и година издања.

Једна фуснота не смије бити дужа од  три реда.

Научни радови и стручни чланци морају да садрже:

– Име и презиме аутора које се исписује у горњем лијевом углу на првој страници рада. У првој фусноти наводи се ауторово звање и назив установе у којој је запослен.

– Наслов рада исписује се великим словима  величине 14 на средини прве стране, одмах испод имена аутора. Наслов треба да буде што краћи и да што боље објасни суштину садржаја тог чланка. Наслови у једном реду су графички и визуелно најефективнији.

– Резиме са основним налазима рада (обима до 20 редова) исписује се одмах испод наслова.  Кључне ријечи (до пет ријечи) су испод резимеа.

– Све ово напријед набројано, дакле име и презиме аутора, наслов,  резиме  и кључне ријечи, мора бити  написано и на енглеском језику и пише  се на крају рада одмах послије закључка који  не смије бити  дужи од  20 редова. У фусноти на крају рада на енглеском језику исписује се и звање аутора и установа у којој је запослен.

– Међунаслови у тексту не смију бити дужи од једног реда. Пишу се на средини великим словима величине 12 и нумеришу  се арапским бројевима од 1….

Уколико међунаслов садржи више цјелина, оне се такође означавају арапским  бројевима,  нпр 1.1. и исписују се  курентом  тј. малим  обичним словима  (фонт 12).

Редакција задржава право да прилагођава рад  општим правилима  уређивања часописа, графичким стандардима  и стандарду српског језика.

 

      ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА

 

– Када цитирамо текст из књиге једног аутора придржавамо се сљедећих правила: име и презиме аутора, наслов књиге написан у италику, у малој загради наводимо мјесто издања и година издања, и на крају број  странице са које нешто цитирамо.

Примјер:

Раде Михаљчић, Огледи о старом српском праву, (Бања Лука 2013), 35.

Ако се ради о већем броју страница онда се бројеви  раздвајају цртицом.

У сваком сљедећем навођењу тог истог  аутора, ако између не цитирамо неког другог, користимо ознаку Ibid у италику (тачка зарез) и број странице са које цитирамо текст. Ако у том тексту између цитирамо неког другог аутора , свако сљедеће навођење оног претходног аутора пишемо као у првом примјеру. Навођење назива издавача није обавезно, али је пожељно.

-Текст два аутора једне књиге наводимо раздвајајући име и презиме оба аутора везником „и“, док све друго пишемо као што је већ описано у претходном примјеру.

-Текстови објављени у магазинима, новинама и другим периодикама се цитирају наводећи  име и презиме аутора, назив чланка под наводницима, назив периодике у италику, број, (година издања) ,број стране са које цитирамо текст  без икаквих додатака. Уколико је назив периодике дуг, приликом првог цитирања у загради се наводи и скраћеница под којом ће се периодика надаље појављивати.

Уколико постоји више аутора чланка, раздвајају се зарезом. Ако постоји више од три аутора чланка, онда пишемо име и презиме  првог  аутора,  уз навођење скраћенице et al.

-Цитирани текст преводиоца као аутора наводимо: име и презиме, напомена превео на енглеском-trans, наслов текста у италику, у малој загради  мјесто и година изадања. Ако се ради о приређивачу, пишемо све исто само у напомени приредио.

-Прописи се наводе пуним називом у италику, потом се наводи гласило у којем  је пропис објављен, број и година објављивања  уз навођење скраћенице прописа , ако ће се даље појављивати у тексту. Уколико је пропис измјењиван и допуњаван, неводе се бројеви и године објављивања и допуна.

– Члан, став и тачка прописа означава се скраћеницама  чл., ст., и тач., а иза посљедњег броја се не ставља тачка.

Примјер:

Чл.5, ст.2, тач.3

-Навођење судских одлука  треба да садржи што потпуније податке  (врста и  број одлуке, датум када је донесена публикација у којој је евентуално објављена).

-Цитирање текста са интернета треба да садржи назив цитираног текста, ако се ради о књизи- име и презиме аутора, наслов књиге или наслов текста написан у италику, (мјесто изадања и година),  адресу интернет странице уз напомену преузето исписану италиком и датум и вријеме приступа тој страници.

Примјер:

European Commission for Democracy through Law, Opinion on the  Constitution of Serbia, http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL-AD(2007)004e.  asp, 24. мај 2007, 14:52.

-Цитирани текст преузет на конференцијама, конгресу или научном скупу наводимо поштујући сљедећи редосљед:

има и презиме аутора, наслов рада под наводмоцима, (напомена материјал прзентован на назив скупа, датум одржавања).

-Када цитирамо текст преузет из докторске дисертације, онда пишемо: прво слово имена аутора и презиме, под наводницима наслов рада, (напомена докторска дисертација, име универзитета, година) и број странице са које се цитира текст.

-Инострана имена се транскрибују на ћирилици на српском језику како се изговарају, а приликом првог помињања у тексту њихово презиме се наводи у загради у изворном облику на страном језику писано у италику.

Примјер:

Годме (Gaudeme ).

                                                                                   Главни и одговорни уредник

                                                                       Академик проф. др Витомир Поповић