Упутство за ауторе и правила цитирања

Written By: Vukan Dubocanin

– Радови морају бити достављени на српском језику, фонтом Times New Roman, величине 12, а фусноте, као и ознаке за исте које се налазе у тексту, величине 10. Једна фуснота не смије бити дужа од пет редова.

– Рукописи чланака не могу бити дужи од једног табака. Један табак износи 16 страна од 28 редова са 66 словних знакова у једном рeду, односно 28.800 знакова у цијелом раду.

Научни и стручни радови морају да садрже:

– Наслов чланка који се исписује великим словима на средини прве стране, (фонт 14). Наслов треба да буде што краћи и да што јасније објасни суштину садржаја тог чланка.

– Име и презиме аутора и његова научна афилијација (назив установе у којој је запослен) исписују се одмах испод наслова на средини папира (фонт 12).

 

– Апстракт са кратким оквирним прегледом о садржају рада (до 20 редова) исписује се италиком (фонт 12) одмах испод имена и научне афилијације аутора. Слиједе кључне ријечи (до 10 ријечи).

– Међунаслови у тексту не смију бити дужи од једног реда. Пишу се на средини реда великим словима величине 12 и нумеришу се арапским бројевима. Ако у оквиру једног међунаслова има више цјелина, те цјелине морају имати кратке наслове који се исписују на средини реда малим словима и означавају бројем међунаслова и ознаком те цјелине. На примјер: 1.1 или 1.а, итд.

– Закључак је на крају рада и не смије бити дужи од 20 редова.

– Послије закључка  се наводи списак коришћене литературе. Цитирана литература треба да, између осталог, буде из врхунских међународних и домаћих научних часописа, најновијих годишта, и да у раду преовлађује часописна литература. Удио часописних референци, у смислу односа броја библиографских јединица из научних часописа и укупног броја коришћених извора, треба да буде најмање 60%, а пожељно је да буде преко 80%. Референце се не преводе на језик којим је чланак написан.

На крају чланка на енглеском језику исписује се наслов чланка, име и презиме аутора и његова научна афилијација, резиме и  кључне ријечи.

– Све странице у цијелом раду морају да буду нумерисане.

Редакција задржава право да прилагођава рад општим правилима уређивања часописа, графичким стандардима и стандарду српског језика.

 

ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА

 

I Цитирање уџбеника, научних књига, зборника, докторских дисертација, и сл.

  1. Када се цитира текст из књиге једног аутора, потребно је придржавати се сљедећих правила: име и презиме аутора (зарез) наслов књиге написан у италику, у малој загради наводи се мјесто издања (двотачка) издавача и годину издања, и на крају број стране са које се цитира текст.

 

Примјер:

Љубомир Тадић, Филозофија у свом времену (Београд: Филип Вишњић, 1998), 35.

 

Када се први пут цитира текст једног аутора пише се пуни облик, а у сваком сљедећем случају навођења тог истог аутора пише се скраћени облик:

Тадић, Филозофија у свом времену, 35.

 

Примјер у  навођењу литературе на крају рада:

Тадић, Љубомир. Филозофија у свом времену. Београд: Филип Вишњић, 1998.

 

Уколико  се  цитира податак  с  исте стране  из  истог дjела  као  у  претходној фусноти, користи се латинична скраћеница за ibidem у курзиву, с тачком на крају (без навођења презимена и имена аутора).

 

Примjер: Ibid.

 

Уколико се цитира податак из истог дjела као у претходној фусноти, али с различите стране, користи се латинична скраћеница ibid, наводи се одговарајућа страна и ставља тачка на крају.

 

Примjер: Ibid, 69.

 

  1. Текст два или три аутора једне књиге се цитира на начин да у се фусноти наводе имена и презимена аутора, раздвајајући их запетом и везником „и“ код навођења посљедњег аутора.

 

Примјер:

Драган Лакићевић, Божо Стојановић и Илија Вујачић, Теоретичари либерализма (Београд: Службени гласник, 2007), 35.

 

У скраћеном облику се наводе само презимена аутора.

 

Скраћени облик:

Лакићевић, Стојановић и Вујачић, Теоретичари либерализма, 35.

 

Код навођења литературе на крају рада, само код првог аутора се наводи прво презиме па име одвојено запетом, а онда остали аутори како је објашњено.

 

Примјер:

Лакићевић, Драган, Божо Стојановић и Илија Вујачић. Теоретичари либерализма. Београд: Службени гласник, 2007.

 

  1. Текст са четири или више аутора се цитира на начин да се наводи име и презиме првог аутора користећи скраћеницу на крају „и др.“ („et al.“ на енглеском језику) уз већ написано правило.

 

Примјер:

Владимир Водинелић и др., Право медија с моделом Закона о јавном информисању (Београд: Београдски центар за људска права, 1998), 35.

 

У скраћеном облику се наводи само презиме првог аутора и скраћеница „и др.“ (et al.).

 

Скраћени облик:

Водинелић и др., Право медија с моделом Закона о јавном информисању, 35.

 

Код навођења литературе на крају рада, наводе се имена свих аутора, а само код првог аутора се наводи прво презиме па име одвојено запетом, а онда остали аутори како је објашњено.

 

Примјер:

Водинелић, Владимир, Владимир Ђерић, Саша Гајин, Душан Стојковић и Милош Живковић. Право медија с моделом Закона о јавном информисању. Београд: Београдски центар за људска права, 1998.

 

  1. Ако се цитира текст књиге која има више издања, уз већ објашњена правила и примјере, послије наслова се пише број издања.

 

Примјер:

Јасминка Хасанбеговић, Перелманова правна логика као нова реторика, друго издање  (Београд: Досије, 2006), 35.

 

Скраћени облик:

Хасанбеговић, Перелманова правна логика као нова реторика,друго издање, 35.

 

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Хасанбеговић, Јасминка. Перелманова правна логика као нова реторика, друго издање. Београд: Досије, 2006.

 

  1. Ако је књига зборник радова, као аутор се наводи приређивач тог дјела и уз његово име и презиме додаје се ријеч уред. или прир.

 

Примјер:

Светислав Табороши, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007 (Београд: Досије, 2007), 35.

 

Скраћени облик:

Табороши, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту, 35.

 

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Табороши, Светислав, прир. Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2007. Београд: Досије, 2007.

 

  1. Ако је књига превод, податак о преводиоцу иде послије наслова.

 

Примјер:

Џон Ролс, Политички либерализам, превод Љиљана Николић (Београд: Филип Вишњић, 1998), 35.

 

Скраћени облик:

Ролс, Политички либерализам, 35.

 

Примјер у навођењу литературе:

Ролс, Џон. Политички либерализам, превод Љиљана Николић. Београд: Филип Вишњић, 1998.

 

  1. Када се цитира текст преузет из докторске дисертације или магистарског рада, пише се: име и презиме аутора, наслов под наводницима, у малој загради докторска дисертација, име универзитета, година. Скраћени облик и навођење у литератури пише се као што је већ наведено.

 

Примјер:

Наташа Мрвић, ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 1991), 35.

 

Скраћени облик:

Мрвић, ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, 35.

 

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Мрвић, Наташа. ,,Накнада штете причињене кривичним дјелом“, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 1991.

 

II  Цитирање чланака објављених у часописима и зборницима радова или преузетих са научних скупова

 

  1. Чланци објављени у научним часописима цитирају се наводећи: име и презиме аутора (зарез) под наводницима наслов чланка (зарез) наслов часописа (италик), година излажења (искључиво арапским бројем), број или свеска (година): страна.

 

Примјер:

Бранка Бабовић, ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, Право и привреда, часопис за правнопривредну теорију и праксу, 50, 7-9 (2013): 35.

 

Скраћени облик:

Бабовић, ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, 35.

 

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Бабовић, Бранка. ,,Право на суђење у разумном року и парнични поступак“, Право и привреда, часопис за правнопривредну теорију и праксу, 50,7-9 (2013): стране.

 

  1. Aко се ради о цитирању текста научног чланка из зборника радова, пише се сљедеће: име и презиме аутора (зарез) под наводницима наслов чланка (зарез) везник у назив зборника у италику (зарез) по могућности навести и име и презиме уредника и писати скраћено уред. у малој загради мјесто издања, издавач и година.

 

Примјер:

Олга Јовић, ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, у Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, уред. Весна Казазић (Неум: Правни  факултет Свеучилишта у Мостару, 2011), 35.

 

Скраћени облик:

Јовић, ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, 35.

 

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Јовић, Олга. ,,Брачни уговор versus законског имовинског режима“, у Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, уред. Весна Казазић, 25-46. Неум: Правни  факултет Свеучилишта у Мостару, 2011.

 

  1. Цитирани текст преузет на конференцијама, конгресу или научном скупу наводи се пишући име и презиме аутора излагања, наслов рада под наводницима у малој загради материјал преузет на назив скупа и датум одржавања

 

III Цитирање литературе у електронском формату

  1. За електронске књиге, наводи се УРЛ или име базе у којој се књига налази. За остале врсте е-књига, наводи се формат (нпр. e-pub, mobi, azw). Ако у књизи нису означени бројеви страница, наводи се наслов одјељка или поглавља (или се просто изостави).

Примјер:

  1. Jurgen Basedow, Toshiyuki Kono, Axel Metzger, Intellectual Property in the Global Arena – Jurisdiction, Applicable Law, and the Recognition of Judgments in Europe, Japan and the US (Tübingen: Mohr Siebeck , 2010), 223.

http://www2.ciando.com/ebook/bid-2169591-intellectual-property-in-the-global-arena-jurisdiction-applicable-law-and-the-recognition-of-judgments-in-europe-japan-and-the-us.html

  1. Philip B. Kurland and Ralph Lerner, ed., The Founders’ Constitution (Chicago: University of Chicago Press, 1987), поглавље 10, http://press-pubs.uchicago.edu/founders/.
  2. Brooke Borel, The Chicago Guide to Fact-Checking(Chicago: University of Chicago Press, 2016), 92, ProQuest Ebrary.
  3. Jules Stuyck, Commercial and Economic Law in the European Union2ndEdition (Alphen aan den Rijn: Walters Kluwer,  2019), поглавље 4, Kindle.

Скраћени облик:

  1. Basedow, Kono, Metzger, Intellectual Property in the Global Arena,225-7.
  2. Kurland and Lerner, Founders’ Constitution, поглавље 4.
  3. Borel, Fact-Checking, 104–5.
  4. Stuyck, Commercial and Economic Law in the EU, поглавље

 

 

  1. Цитирање научних монографија које су доступне у електронском формату и чланака из оnline часописа је исто као и код штампаних издања, само што се додаје локацијски податак у виду URL адресе или назива базе података уз датум приступа тој бази.

 

Пише се име и презиме аутора, приређивача или уредника, наслов монографије, дисертације или поглавља у сврху што детаљнијег лоцирања цитираног текста (некада нису видљиви бројеви страна у електронским издањима), URL адреса или назив базе података и датум приступа том електронском извору. Ако чланак има своју ДОИ ознаку (Digital Object Identifier), треба је написати умјесто УРЛ-а. Након УРЛ-а или ДОИ ознаке треба написати и датум приступа чланку.

 

Примјер:

Андреја Катанчевић, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“ (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2012), 35, http://doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20130618KATANCEVIC.pdf,

приступљено 18.10.2017.

 

Скраћени облик:

Андреја Катанчевић, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“, 35.

 

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Катанчевић, Андреја, ,,Bona fides као услов узукапије у класичном римском праву“ (докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2012), http://doiserbia.nb.rs/phd/fulltext/BG20130618KATANCEVIC.pdf,

приступљено 18.10.2017.

 

Ако је у питању периодика, пише се име и презиме аутора, наслов чланка под наводницима, назив часописа (у италику), година излажења (искључиво арапским бројем), број или свеска (година), број стране, URL адреса или назив базе података и датум приступа том електронском извору.

 

Примјер:

Милена Полојац, ,,Римски societas у најновијој литератури“, Анали Правног факултета у Београду, 54, бр. 2 (2006), 35,

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%265012&page=8&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D5012, приступљно 18.10.2017.

 

Скраћени облик:

Милена Полојац, ,,Римски societas у најновијој литератури“, 35.

 

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Полојац, Милена, ,,Римски societas у најновијој литератури“, Анали Правног факултета у Београду, 54, бр. 2 (2006),

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%265012&page=8&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D5012 , приступљено 18.10.2017.

 

  1. Садржај интернет страница може се цитирати у тексту:

На примјер: („1. маја 2017. године на страници Правног факултета је наведено…“)

Садржај интернет страница може се цитирати у фусноти на сљедећи начин:

А) Уколико интернет страница нуди податке о датуму објављивања или измјенама, наводи се тај датум.

На примјер: „Privacy Policy,” Privacy & Terms, Google, последње измјена 17. април 2017, https://www.google.com/policies/privacy/.

Скраћено навођење: Google, „Privacy Policy.”

Б) Уколико интернет страница не нуди податке из тачке А), наводи се датум приступа интернет страници.

На примјер: „О Факултету: Наша историја,“ Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, приступљено 4. септембра 2019, https://pf.unibl.org/nasa-istorija/.

Скраћено навођење: „Наша историја.“

 

IV Цитирање прописа и судске праксе

 

  1. Прописи се наводе пуним називом, затим се наводи гласило у којем је пропис објављен (у италику), број/година објављивања. Члан, став и тачка прописа означава се скраћеницама чл., ст., и тач.

Примјер:

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, Службени гласник Републике Српске, бр. 82/2015, чл. 3. ст. 2.

Скраћени облик:

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, чл. 3. ст. 2.

Примјер у навођењу литературе на крају рада:

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, Службени гласник Републике Српске, бр. 82/2015.

 

  1. Навођење судских одлука треба да садржи што потпуније податке (врста и број одлуке, датум кад је донесена публикација у којој је евентуално објављена). Уколико је објављена у публикацији која се периодично издаје, назив публикације се пише у италику, а затим мјесто издања, број публикације и година издања.

Примјер:

Пресуда Савезног суда, Гзс бр. 43/2000 од 28.12.2000. год. Билтен судске праксе Савезног суда СРЈ,Београд, бр. 49, 2001.