Мирјана Ђукић

Written By: Vukan Dubocanin

DOI: 10.7251/SPMSR2053145D                УДК 343.81-058.56:343.1(497.11)

Прегледни научни чланак

РЕФОРМА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – ОД СВЕДОКА САРАДНИКА ДО ОКРИВЉЕНОГ САРАДНИКА

Мирјана Ђукић[1]

Правни факултет Универзитета у Приштини,

Косовска Митровица

 

Сажетак: Први показатељ уплива адверзијалних елемената у кривични поступак Републике Србије, био је успостављање инстиитута сведока сарадника пре непуне две деценије. До 2011. године, Законик о кривичном поступку је више пута мењан и допуњаван, па су се саобразно томе мењали материјални услови за стицање овог процесног својства. Коначан раскид са дугогодишњом кривичнопресном традицијом начињен је, најпре пружањем могућности окривљеном да може бити странка у закључењу споразума о признању кривичног дела, потом кривице, а затим од 2011. године и странка у закључењу споразума о сведочењу. У раду је кроз дугогодишњу законску регулативу дат најпре компаративни приказ института сведока сарадника у домаћим легислативним оквирима, а потом кроз одређене специфичности института сведока сарадника указано на њихове сличности и разлике. Како новоуспостављена законска регулатива није усклађена са новим процесним институтом, указује се на потребу допуне актуелних законских решења, посебно у делу који се односе на процесну и програмску заштиту окривљеног сарадника. Фокус предметне тематике усмерен је на кривична дела организованог криминала.

 

Кључне речи: сведок сарадник, окривљени сарадник, организовани криминал

 

 

REFORM OF CRIMINAL PROCEEDINGS OF THE REPUBLIC OF SERBIA – FROM WITNESS ASSOCIATE TO DEFENDANT ASSOCIATE

Mirjana Đukić[2]

Faculty of Law, University of Pristina,

Kosovska Mitrovica

 

Summary: The first indicator of the influence of adversarial elements in the criminal procedure of the Republic of Serbia was the establishment of the institute of cooperating witnesses less than two decades ago. Until 2011, the Code of Criminal Procedure was amended several times, so the material conditions for acquiring this procedural status changed accordingly. The final break with the long-standing criminal tradition was made, first by giving the defendant the opportunity to be a party in concluding a plea agreement, then guilt, and then from 2011 a party in concluding a testimony agreement. The paper first presents a comparative overview of the institute of witnesses associated in the domestic legislative framework through long – term legislation, and then points out their similarities and differences through certain specifics of the institute of cooperating witnesses. As the newly established legislation is not harmonized with the new procedural institute, it is pointed out the need to supplement the current legal solutions, especially in the part related to the procedural and program protection of the defendant associate. The focus of the subject is on criminal acts of organized crime.

 

Key words: witness associate, defendant associate, organized crime

 

 

ЛИТЕРАТУРА:

 

  1. Reichel Philip L., Albanese S. Jay. Transnational Organized Crime: An Overview From Six Continents. Los Angeles: SAGE, 2014.
  2. Simons, Michael. “Departing ways: Uniformity, Disparity and Cooperation in Federal Drug Sentences”, Villanova Law Review, vol. 47, no. 4, (2002), 921-963.
  3. Јовашевић, Драган. Кривично право, Општи део. Београд: Номос, 2010.
  4. Бркић, Снежана. Кривично процесно право II. Нови Сад: Правни факултет у Новом Саду, 2013.
  5. Кнежевић, Саша. Ђукић, Мирјана. „Споразум о сведочењу окривљеног у кривичном процесном законодавству Србије“, у зборнику радова Национално и међународно право – актуелна питања и теме. Косовска Митровица: Правни факултет Приштина, 2017: 429-445.
  6. Кнежевић, Саша. Кривично процесно право, Општи део. Ниш: Центар за публикације Правног факултета у Нишу, 2019.
  7. Лукић, Татјана. Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију. Нови Сад: Правни факултет, Центар за издавачку делатност, 2008.
  8. Шкулић, Милан. Коментар законика о кривичном поступку. Београд: Службени гласник, 2007.
  9. Шкулић, Милан. Организовани криминалитет – појам, појавни облици, кривична дела и кривични поступак. Београд: Службени гласник, 2015.
  10. Шкулић, Милан. „Доминантне карактеристике основних великих кривичнопроцесних система и њихов утицај на реформу српског кривичног поступка“, CRIMEN (IV) 2/2013, 176-234.
  11. Законик о кривичном поступку (,,Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014 и 35/2019).
  12. Законик о кривичном поступку (,,Сл. лист СРЈ“, бр. 70/2001 и 68/2002 и „Сл. гласник РС“, бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 – др. закон, 49/2007, 20/2009 – др. закон и 72/2009).
  13. Законик о кривичном поступку (,,Службени лист СРЈ“, бр. 46/06 од 02.06.2006).
  14. Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку (,,Сл. лист СРЈ“, бр. 68/2002).
  15. Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку, (,,Сл. гласник РС“, бр. 85/2005).

 

[1] Доцент на Правном факултету, Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици. mirjana.djukic@pr.ac.rs

[2] Ph.D Assistant professor  Faculty of Law, University of Pristina,  Kosovska Mitrovica E-mail: mirjana.djukic@pr.ac.rs