Милица Чизмовић

Written By: Vukan Dubocanin
УДК: 347.7

Милица Ј. Чизмовић[1]

Изворни научни чланак

 

ЕЛЕМЕНТИ И СТРУКТУРА УГОВОРА О ФРАНШИЗИНГУ

 

doi: 10.7251/SPM162249004C

Сажетак: Уговор о франшизингу је настао крајем XIX вијека у САД-у да би се тек средином XX вијека његова примјена уочила у европским земљама. Примјењујући га кроз своје пословање, привредни субјекти су препознали могућност стицања профита са далеко мањим ризицима у односу на нове пословне подухвате који подразумијевају ступање у нов, неразрађен и тржишту (па и самим корисницима) непознат посао који мора проћи кроз све фазе прихватања. Уговор о франшизингу је изузетно сложен уговор са елементима других, класичних и новијих уговора, због чега се често са њима погрешно изједначује и замјењује. Савремени правни инструменти, којима се франшизинг посао правно уобличава, представљају креацију common law правног система. Уговор о франшизингу настаје писменим споразумом уговорних страна о елементима привредне сарадње обухваћене тим уговором. Једнообразно закључени уговори обезбјеђују исти правни положај свих прималаца франшизе међусобно и у односу са даваоцем франшизинга, спречавајући тако спорове међу учесницима поводом једностраних привилегија неког од примаоца франшизе. Нужност писмене форме уговора о франшизингу је опште усвојена у правној литератури, иако о томе не постоје никакви законски прописи.

Циљ рада је представити битне елементе и структуру уговора о франшизингу, са посебним освртом на специфичности англосаксонске правне технике која се огледа у детаљном регулисању свих потенцијално предвидљивих ситуација. У раду су обрађене уговорне клаузуле као основни вид презентовања уговорне садржине, са посебним освртом на клаузуле којима се регулишу специфичне уговорне обавезе које овај уговор чине уговором sui-generis.

Кључне ријечи: уговор о франшизингу, франшизинг, уговорне клаузуле, давалац франшизинга, корисник франшизинга, уговор sui-generis.

 

  1. Sc. Milica J. Cizmovic

ELEMENTS AND STRUCTURE OF FRANCHISE AGREEMENTS

Summary: The franchising agreement originated at the end of the nineteenth century in the United States and  in European countries it use was noted only in mid-twentieth century. By applying it through their business, companies have recognized the possibility of making a profit with far less risk in relation to new business ventures that imply entering into a new, undeveloped and both to a market (and the users) unknown work that has to go through all the stages of acceptance. The franchising agreement is extremely complex agreement with elements of other classic and recent contract, which is often mistakenly  both equated and replased with them. The modern legal instruments, whith whom franchising business legaly harmonize, represent the origination of the common law legal system. The franchising agreement formed by written agreement of the parties on the elements of economic cooperation covered by the contract in question.Uniformly concluded contracts provide the same legal position of all franchisees to each other and in relation with the franchiser, thereby preventing disputes among the participants on the occasion of the unilateral privileges of a franchisee. The necessity of the written form of franchising is generally accepted in legal literature, although there is no relevant legislation. The aim of scienticic work is to present the essential elements and the structure of franchise agreements, with particular reference to the specifics of the Anglo-Saxon legal technique that is reflected in the detailed regulation of all potentially predictable situations. The paper deals with the contractual clauses as the main form of presentation of contractual content, with special reference to the clauses governing the specific contractual obligations to make this agreement a contract sui generis.

Key words: franchise agreement, franchise, contract clauses, the provider of franchising, the user franchising, contract sui generis.

 

ЛИТЕРАТУРА

  1. Драшкић, Младен. Уговор о франшизингу, Београд 1983.
  2. Глушица, Здравко. Франшизинг, Нови Сад 1991.
  3. Joerges, Christian. Contract and Status in Franchising Law, Franchising and the Law, Baden-Baden 1991.
  4. Јовић, Миле. Франшизингупракси – истинеизаблуде, Зборникрадова: Кооперација (франшизинг) условопстанкамалихпривредникаивеликекорпорације, Саборамалихпривредника – ВрњачкаБања, ВрњачкаБања
  5. Mendelsohn, Martin. The Guide to Franchising, 5th edition, London 1992.
  6. Миленковић-Керковић, Тамара. Есенцијалниелементииструктурауговораомастерфраншизингу – Какосачинитидобарнацртуговора?, Маркетинг, бр. 1, вол. 41
  7. Миленковић-Керковић, Тамара. Уговор о франшизингу – тајна успеха, Ниш 1998.
  8. Париводић, Милан. Преглед стандардних клаузула формуларних уговора о франшизингу – Уговор и његово извршење, Правни живот, I том, бр. 9-10, 1993.
  9. Спасић, Иванка. Франшизинг посао, Београд 1996.

 

НЕАУТОРИЗОВАНИ ИЗВОРИ

  1. Закон о облигационим односима „Службени гласник РС“, број 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04.

 

 

[1] Мр Милица Ј. Чизмовић, стручни сарадник за правне послове у адвокатској канцеларији адвоката Јована С. Чизмовића у Бањој Луци, e-mail: cizmovic@teol.net