Данијела Петровић

Written By: Vukan Dubocanin

DOI: 10.7251/SPMSR2053055P      УДК 347.56:614.253.83]:342.726-056.24

Изворни научни чланак

ЛЕКАРСКА ГРЕШКА КАО РАЗЛОГ НАКНАДЕ

НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ

 

Данијела Петровић[1],

Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

 

 

Апстракт: Учесталост лекарских грешака и пораст броја спорова за накнаду штете настале као последица тих грешака утицали су на повећано интересовање правника, лекара, али и економиста за ову област. Лекарска грешка сама по себи није основ одговорности, али то постаје уколико настану последице њоме узроковане. Поред одговорности лекара утврђује се и одговорност сарадника у лечењу, али и одговорност установе у којој је грешка начињена. Основни разлог одговорности лекара утврђује се због пропуста у раду, непрописног или изосталог информисања пацијената. Савремено законодавсто и судска пракса лекарском грешком сматрају обављање медицинске интервенције без пристанка пацијента. Чињеница да настале грешке апсорбују значајне ресурсе за санирање последица лекарских грешака и накнаду штете у судским поступцима указује на значај економског аспекта овог питања, али и на неопходност примене стратегија како би се број грешака, а тиме и трошкова које узрокују смањио. Грешке су својствене свим областима људског деловања, али је због природе посла и осетљивости људи на повреде здравља и угрожавање живота, питање грешака медицинских посленика посебно осетљиво. За повреде настале лекарском грешком повређени могу захтевати накнаду материјалне и нематеријалне штете.

Анализом у раду указује се на неопходност адекватнијег сагледавања проблема лекарске грешке, потребу за ефикаснијим утврђивањем одговорности, значају едуковања правника у утврђивању одговорности лекара, али и на утицај лекарских грешака на индивидуално и друштвено благостање.

Кључне речи: лекарска грешка, нематеријална штета, медицинско средство.

 

MEDICAL ERROR AS А REASON FOR COMPENSATION OF NON-PECUNIARY DAMAGE

Danijela Petrovic[2], PhD

University of Pristina, Faculty of Law, Kosovska Mitrovica, Serbia

            Abstract: The frequency of medical errors and an increase in the number of litigations for damage indemnity originated as a consequence of those errors, affected positively on the interest of lawyers, doctors, and economists for this area. Medical error is not by itself the basis for liability, but it becomes that if it has consequences. Next to medical liability, the liability of treatment associates and liability of the institution in which an error had been made are assessed. The main reason for the doctor’s liability is determined due to omissions in work, improper or missing information of patients. Modern legislation and legal practice defined medical error as performing medical intervention without the consent of the patient. The fact that the resulting errors absorb a significant amount of resources for remediation of consequences resulted from medical errors and the damage indemnity, points to the significance of the economic aspect of this question, and the necessity of application of different strategies so that the number of errors would decrease, and therefore the costs of their consequences. Errors are inherent in all areas of human action, but because of the nature of the work and the susceptibility of people to health injuries and the endangerment of life, the question of medical errors is particularly sensitive. For the injuries resulted from medical error, the injured can claim material and non-material damage indemnity.

The analysis of this paper points to the necessity of a more adequate comprehension of

 the medical error problem, the need for more efficient liability determination, the significance of educating lawyers about assessing doctor’s liability, and the effect of medical errors on individual and social well-being.

            Key-words: medical error, non-material damage, medical device.

 

ЛИТЕРАТУРА

 

  • Кларић, Петар. ,,Одговорност за штету због грешака у медицини“, излагање према записнику са трибине клуба правника од 12.09.2001. године.
  • Кларић, Петар. „Одговорност за штете настале упорабом медицинских техничких уређаја“, Право у господарству, 4 (2002).
  • Станковић и сарадници уред. Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете, Мујовић-Зорнић, Хајрија. „Судскомедицинско вештачење правно релевантних грешака у медицини“. Београд: Службени гласник, 2015.
  • Мујовић-Зорнић, Хајрија и Здравко Петровић. „Одговорност здравстевних установа за штете као последица лечења“, Војносанитетски преглед, 69, 8 (2012).
  • Мујовић-Зорнић, Хајрија ,,Лоше тужбе и пресуде за лекарске грешке – у Србији мало адвоката специјализованих за медицинско право“, еКапија, https://ekapija.com > news.
  • Колаковић – Бојовић, Милица и Бојан Петковић. Положај правосуђа у Србији између владавине права и самовлашћа. Београд: Институт за криминолошка и социолошка истраживања,
  • Николић, Ђорђе и Михајло Цветковић. „Објективна одговорност за штету проузроковану пацијентима применом медицинских средстава“, Теме, 42, 1 (2018).
  • Почуча, Милан, Небојша Шаркић и Наташа Мрвић-Петровић. „Лекарска грешка као разлог правне одговорности лекара и здравствених установа“, Војномедицински преглед, 70, 2 (2013).
  • Радишић, Јаков. „Медицински стандард и одговорност лекара према немачкој теорији и судској пракси“, Европска ревија за право осигурања, 3 (2017).
  • Радишић, Јаков. „Одговорност лекара у случају када није довољно сигурно да је његова грешка нанела штету пацијентовом здрављу“, Ревија за право осигурања, 3 (2010).
  • Радишић, Јаков. Медицинско право. Београд: Номос, 2008.
  • Радишић, Јаков. Облигационо право. Београд: Номос, 2000.
  • Симић, Јелена. Лекарска грешка, Грађанска одговорност за лекарску грешку. Београд: Службени гласник, 2018.
  • Сјеничић, Марта. „Лекарска грешка-грађанско-правни аспект“, Зборник Правног факултетау Нишу, 59 (2012).
  • Тотић, Мирза. „Правно схватање намерне лекарске грешке“, Медицински гласник, 21 (2017).
  • Cooter, Robert and Thomas Ulen. Law and Economics, 6th edition, 2016.
  • Закон о лековима и медицинским средствима, ,,Службени гласник РС“, бр. 30/2010, 107/2012, 113/2017–др. закон и 105/2017-др.закон.  
  • Пресуда Врховоног суда, Рев. 392/03, од 15. маја 2013. године.
  • „Недодирљива господа у белом“, Време, од 9. септембра, 2004. године, https://vreme.com/arhiva.php.
  • Светска здравствена организација, euro.who.int/en/health-topics/Health-systems/patient-safetly/data-and-statistic.
  • „Robert Koch Institute“, Publication 5Medical malpracticе (Berlin, 2001), rki.de/En/Content/Helth_Monitoring/Health_Reporting/Booklets/medizinische_behanlungsfehler_inhalt,html, приступљено 25.08.2020.
  • Council Directive 90/385/EEC of 20 June 1990 on the approximation of the laws of the Member States relating to active implantable medical devices.
  • Council Directive 93/42/EEC of June 1993 concering medical devices.

Directive 98/79/EC Of The European Parliament And Of The Council of 27 October 1998 on in vitro diagnostic medical device.

[1] Доцент Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, danijela.petrovic@pr.ac.rs

[2]  Assistant Professor, Faculty of Law, University of Priština Kosovska Mitrovica, danijela.petrovic@pr.ac.rs