Божић – Симовић

Written By: Vukan Dubocanin

DOI: 10.7251/SPMSR2053129B    УДК 343.26:343.81-058.56(497.11+497.5)

Прегледни научни чланак

КРИТИЧКИ ОСВРТ НА РЕФОРМУ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА У ОДНОСУ НА КАЗНУ ЗАТВОРА У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

 

Ванда Божић[1],

Правни факултет Универзитета Привредна академија, Београд

Марина М. Симовић[2],

Факултет правних наука Паневропског универзитета „Апеирон“ у Бањој Луци

 

 

Апстракт: Аутори су у раду истражили и приказали компаративну анализу реформе кривичног законодавства у односу на казну затвора у Хрватској и Србији. Иако су и Хрватска и Србија у обавези да ускладе своје кривично законодавство са законодавством Европске уније и међународним документима, рјешења њихових законодаваца се у знатној мјери разликују. Новим измјенама и допунама Кривичног законика Републике Србије 2019. године, тзв. Тијаниним законом који је на снази од 1. децембра прошле године, уведена је казна доживотног затвора, која је наишла на жустру полемику у научним и стручним круговима. Доживотним затвором обухваћене су до тада највише затворске казне у трајању од 30 до 40 година. С друге стране, Казнени закон Републике Хрватске у својим одредбама прописује казну дуготрајног затвора која не може бити краћа од 21 нити дужа од 40 година затвора, с обзиром на то да уведена казна доживотног затвора новелама Казненог закона из 2003. године није опстала.

И код прописане казне затвора наилазимо на дистинкцију законских одредби између Кривичног законика Србије и Казненог закона Хрватске. Минимална казна затвора која се може изрећи осуђенику према Кривичном законику Србије је 30 дана, с тим да је прописан посебни максимум казне затвора од 20 година. У односу на хрватски Казнени закон, разлика се огледа у посебном минимуму законске одредбе за казну затвора, која према казненом законодавству Републике Хрватске не може бити краћа од три мјесеца, што значи да је посебни минимум казне затвора у Хрватској троструко виши него у Србији. Уз анализу законских одредби кривичних законодавстава Хрватске и Србије које се односе на изрицање казне затвора, указано је на могуће приједлоге које би ваљало узети у раматрање. У раду су истражене и осуђујуће пресуде којима су изречене казне затвора у Хрватској и Србији, те је учињена компаративна анализа и приказ изречених казни затвора.

 

Кључне ријечи: казна затвора, доживотни затвор, дуготрајни затвор, реформа кривичног законодавства, Република Хрватска, Република Србија.

 

CRITICAL REVIEW OF CRIMINAL LEGISLATION REFORM IN RELATION TO THE SENTENCE OF IMPRISONMENT IN CROATIA AND SERBIA

Vanda Božić[3]

Faculty of Law, University Business Academy, Belgrade

Marina M. Simović[4],

Faculty of Law University „Apeiron“ Banja Luka

 

 

Abstract: In the paper, the authors investigated and presented a comparative analysis of  criminal legislation reform, in relation to the sentence of imprisonment in Croatia and Serbia. Although both Croatia and Serbia are obliged to harmonize their criminal legislation with EU legislation and international documents, we see that the solution of their legislators considerably different. With the new amendments to the Criminal Code of the Republic of Serbia in 2019, the so-called Tiana’s law, effective from December 1 last year, imposed a sentence of life imprisonment, which has met with fierce controversy in scientific and professional circles. Life imprisonment included until then the maximum prison sentence of 30 to 40 years in prison. On the other hand, the Croatian Criminal Code in its provisions prescribe long-term imprisonment which may not be shorter than twenty-one or longer than forty years, since it was introduced life imprisonment novels of the Criminal Code of 2003 did not survive.

We also find a distinction between the sentence of prison between legal provisions of the Criminal Code of Serbia and the Criminal Code of Croatia. The minimum sentence of imprisonment that can be imposed on a convicted person according to the Criminal Code of Serbia is thirty days and the maximum sentence of imprisonment is twenty years in prison. In relation to Croatian Criminal Code, the distinction is reflected in the special minimum of the legal provision for sentence of imprisonment, which, according to the criminal legislation of the Republic of Croatia, cannot be less than three months, which means that the special minimum for the sentence of imprisonment is three times higher in Croatia than in Serbia. In addition to an analysis of the legal provisions of the criminal legislation of Croatia and Serbia relating to the imposition of imprisonment, the possible proposals that should be taken into account are outlined. The paper also examines convictions that have imposed prison sentences in Croatia and Serbia, and provides a comparative analysis and presentation of the sentences imposed is given.

 

Keywords: imprisonment, life imprisonment, long-term imprisonment, reform of criminal legislation, Republic of Croatia, Republic of Serbia.

ЛИТЕРАТУРА

 

  1. Божић, Ванда. „Казненоправне санкције у законодавству Републике Хрватске – критички осврт и анализа стања уз приједлоге де леге ференда“, у Зборник радова Удружења за међународно кривично право. Тара: Intermex, 2019. 319-334.
  2. Крстуловић, Антонија и Марица Шћепановић. „Утјецај измјена Казненог закона на могућност и учесталост примјене увјетне осуде (и њихов даљњи утјецај на примјену института казненог материјалног и процесног права)“, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, 13, 2 (2006): 617-655.
  3. 3. Турковић Ксенија и Александар Маршавелски. „Реформа сустава казни у новом Казненом закону“, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, 19, 2 (2012): 795-817.
  4. 4. Турковић, Ксенија. „Оквири реформе сустава казненоправних санкција у Републици Хрватској“, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, 16, 2 (2009): 809-841.
  5. Турковић, Ксенија и др. Коментар Казненог закона. Загреб: Народне новине, 2013.

 

[1] Доцент  Правног факултета Универзитета Привредна академија Београд, bozic.vanda@gmail.com

[2] Проф. др на Факултету правних наука Паневропског универзитета ,,Апеирон“ у Бањој Луци  и секретар Омбудсмана за дјецу Републике Српске, marina.simovic@gmail.com

[3] LL.D Faculty of Law, University Business Academy, Belgrade, bozic.vanda@gmail.com

[4] Associate professor Faculty of Law University „Apeiron“ Banja Luka, marina.simovic@gmail.com